Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

Распоред падавина у Африци
Распоред падавина у Африци

Клима Африке је формирана на основу њеног географског положаја, рашчлањености рељефа, затим утицаја опште циркулације атмосфере и кретања морских струја. Сматра се „жарким“ континентом, зато што већи део њене површине лежи у оквиру изотерме од 20° С. Највише температуре забележене су у северном делу, у пустињи Сахари и прелазе 40 степени Целзијуса. Будући да екватор пресеца Африку скоро по средини, у северном и јужном делу развили су се претежно равномерно екваторијални, субекваторијални, тропски и суптропски климат.

Савремене климатске одлике афричког континента, формирале су се током палеогена и неогена, па се данашњи распоред и карактеристике мало разликују од тадашњих. Највиша измерена температура у Африци износила је +57,8° С (Азизија, Либија), а најнижа —24 (Ефран, Мароко). Највише падавина забележено је у месту Дебунџа у Камеруну (преко 10.000 милиметара), а најмање у Судану, место Вади Халфа, само 2,5 mm.

Добар чланак

Освајање Јерусалима
Освајање Јерусалима

Први крсташки рат (10961099) био је војни поход хришћана из Европе, чија је сврха била да помогне Византијском царству у борби против Селџука, и да отму Јерусалим и Свету земљу из руку муслимана.

Покренуо га је папа Урбан II на црквеном сабору у француском граду Клермону који се одазвао на молбу византијског цара Алексија I Комнина за помоћ у борби против Турака. Папин позив доводи до масовних миграција из западне Европе на исток и освајања нових територија. На пут за Јерусалим су отишли племићи, сељаци и сиромашни, копном и морем.

У јулу 1099. су освојили Јерусалим и тако постигли званични циљ. На темељима војних успеха створене су прве крсташке државе, а у самом Јерусалиму су створени први витешки редови. Ово је једини крсташки рат који је испунио задати циљ, освајање Јерусалима.

Изабрани списак

Валеријан Кујбишев, прва особа на цункцији првог заменика премијера СС
Валеријан Кујбишев, прва особа на цункцији првог заменика премијера СС

Први заменик премијера Совјетског Савеза била је јавна политичка функција заменик шефа владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Упркос званичном називу позиције, ту функцију није нужно обављао искључиво појединац. Функција је током свог постојања имала три различита имена: први заменик председника Савета народних комесара (1923–1946), први заменик председника Савета министара (1946–1991) и први потпредседник Владе Совјетског Савеза (1991). Израз први потпредседник користили су спољни коментатори да опишу функцију првог заменика шефа владе.

Први заменик премијера је био одговоран за одређену област политике. На пример, Кирил Мазуров је био одговоран за индустрију, док је Дмитриј Пољански био задужен за пољопривреду.e Поред тога, заменик премијера је био одговоран за координацију активности министарстава, државних одбора и других органа подређених Влади. Очекивало се да први заменик експедитивно упућује ове органе са циљем да обезбеде спровођење планова економског и друштвеног развоја и да провере да ли се поштују налози и одлуке Владе. Уколико премијер не би могао да обавља своје дужности, један од првих заменика преузимао би функцију вршиоца дужности до његовог повратка на функцију. Током касних 1970-их, када се здравље премијера Алексеја Косигина погоршало, Николај Тихонов је као први заменик деловао у име премијера. Коначно, први заменик је по праву био члан Председништва Владе, владиног највишег органа одлучивања. На овој функцији је укупно 26 особа.

Вести

Анђелка Миливојевић Тадић

На данашњи дан

Маршал Георги Жуков

Да ли сте знали?

Знак олимпијских игара
Знак олимпијских игара

Изабрана слика

Бели лук или чешњак (Allium sativum) је главичаста вишегодишња, веома распрострањена зачинска биљка. У народу, бели лук је лек за све, према коме се има врло велико и непоколебљиво поверење.
Бели лук или чешњак (Allium sativum) је главичаста вишегодишња, веома распрострањена зачинска биљка. У народу, бели лук је лек за све, према коме се има врло велико и непоколебљиво поверење.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 706.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 419.448 корисника отворило налог, а од тога је 2.381 активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти