Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Историја Јевреја у Пољској сеже уназад преко 1000 година. Пољска је вековима била дом највеће и најзначајније јеврејске заједнице на свету. Пољска је била главни центар јеврејске културе, захваљујући дугом периоду законске верске толеранције и друштвене аутономије. Ово се завршило поделама Пољске које су почеле 1772. године након чега је дошло до дискриминације и прогона Јевреја на територијама које су припале Руском царству. Током Другог светског рата дошло је до готово потпуне геноцидне деструкције пољске јеврејске заједнице од стране нацистичке Немачке и њених сарадника, током немачке окупације Пољске у периоду 1939—1945, и холокауста који је уследио. Од пада комунизма у Пољској дошло је до јеврејског препорода, због кога се одржава годишњи Јеврејски фестивал културе; такође постоје нови студијски програми у пољским средњим школама и универзитетима, али и активан рад синагога — као што је синагога Нозик и Варшавски музеј историје пољских Јевреја.

Цео чланак 369 сјајних чланака

Добар чланак

Румунске трупе окупирају Будимпешту (1919)

Мађарско-румунски рат (мађ. 1919-es magyar-román háború; рум. Războiul Maghiaro-Român din anul 1919) је рат вођен између Румуније и Мађарске Совјетске Републике. Избио је марта 1919. године, а трајао до августа исте године године. Спор се претходно водио око Трансилваније, која је припојена Румунији 1. децембра 1918. године „Прокламацијом о уједињењу”. Она је донета у Алба Јулији и усвојили су је трансилвански Румуни, у чему их је подржала депутација трансилванских Саксонаца (Саси), али не и Секељи (Мађари) и Немци из Баната. Априла 1919. године на власт у Мађарској дошли су бољшевици, обећавши поврат изгубљених територија; они су прогласили Мађарску Совјетском републиком. Армија нове владе брзо започиње дејства за повраћај Трансилваније, али Румунија врши контранапад и окупира велики део територије Мађарске, укључујући и престоницу Будимпешту. Мађарска Совјетска Република је уништена, а нова мађарска власт започиње тзв. бели терор у земљи. Румунска војска се повукла из Мађарске марта 1920. године.

Цео чланак 463 добра чланка

Изабрани списак

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСKО) означава места светске баштине од изузетне универзалне вредности за културну или природну баштину која су номиноване од стране земаља потписница Конвенције о светској баштини УНЕСКО-а, установљене 1972. године. Србија је наследила учешће у конвенцији 11. септембра 2001, након распада Југославије.

Завршно са 2021. годином, Србија има пет заштићених локалитета као и једанаест на тенативној листи. Први заштићени локалитети били су Стари Рас и Сопоћани, уписани на трећој сесији УНЕСКО-а 1979. године. Други локалитети уписани су на листу УНЕСКО-а 1986, 2004, 2007, и 2017. године. Сви локалитети су из области културе (спрам природних). Четири од пет локалитета су из средњовековног периода, док је Гамзиград из античког. Средњовековни споменици на Косову су прво додати на листу 2004. године а листа је проширене две године касније. Споменици на Косову су на листи угрожене баштине од 2006. године, због потешкоћа у управљању и конзервацији локалитета, услед политичке нестабилности на територији Косова. Стећци - средњовековни надгробни споменици су транснационални упис, који Србија дели са три суседне земље.

Цео чланак 164 изабрана списка

Вести

30. јул — Земљотрес [en] јачине 8,8 степени на Рихтеровој скали је забележен у Пацифику уз обалу Камчатке на Руском далеком истоку. Ово је шести најјачи земљтрес икада забележен. Јапан, Хаваји и Колумбија су издали наређења за евакуацију због цунамија, док је више држава стављено у приправност. У Русији је једна зграда лакше оштећена.
29. јул — Премијер Уједињеног Краљевства Кир Стармер најавио је да ће УК у септембру признати Палестину ако Израел не постигне договор о прекиду ватре, помогне хуманитарној ситуацији у Гази и обавеже се да ће учествовати у мировним преговорима који ће резултовати дводржавним решењем. Премијер Малте је најавио да ће Малта признати Палестину у септембру.
27. јул — Завршен Тур де Франс 2025. [en] победом словеначког бициклисте Тадеја Погачара.
24. јул — Председник Француске Емануел Макрон најавио је да ће Француска у септембру признати Палестину.
23. јул — Израелски кнесет је изгласао симболичну декларацију о анексији Западне обале.
13. јул — Челси је освојио Светско клупско фудбалско првенство, победивши у финалу Пари Сен Жермен са 3 : 0.
13. јул — Ига Свјонтек и Јаник Синер су освојили титулу на Вимблдону у појединачној конкуренцији.

Остале вести

На данашњи дан

1789 — Парламент Француске је, током Француске револуције, укинуо све привилегије феудалаца.
1791 — Потписан је Свиштовски мир којим је одређена граница између Аустрије и Отоманског царства.
1914 — Немачке трупе напале су Белгију, а Велика Британија је објавила рат Немачкој.
1916 — Данска је за 25 милиона долара уступила САД део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва.
1936 — Премијер Грчке Јоанис Метаксас је суспендовао парламент и устав и успоставио Четвртоавгустовски режим.
1995 — Хрватска војска је, у операцији „Олуја”, ушла у Републику Српску Крајину (на слици), зону под заштитом УН, када је протерано преко 250 хиљада српских цивила.
1999 — У катастрофалним поплавама у Кини погинуло је више од 400 људи, а два милиона остало је без домова.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

… да је електричну столицу изумео зубар?
… да се популарна лутка Барбика презива Милисент Робертс?
… да се пиће Пепси првобитно звало Бредово пиће?
… да се Александер Грејам Бел (на слици) никада није чуо телефоном са својом женом и ћерком из разлога што су биле глувонеме?
… да је писац Марк Твен рођен и умро у години појављивања Халејеве комете?
… да је отварач за лименке изумљен тек после 48 година постојања лименки?
… да je последње слово додато енглеској абецеди било „Ј” (1524)?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Felis silvestris catus (домаћа мачка), са огреботином близу левог ока, лежи на сунцу на слами од пиринча, у Лаосу. Овакве мачке често имају изражен територијални инстинкт и склоност ка истраживању. Црвено-беле мачке су углавном мужјаци због начина наслеђивања боје длаке, што их чини нешто ређим у женској популацији.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 65,3 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 709.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 459.160 корисника отворило налог, а од тога су 2.104 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти