Пређи на садржај

Земљотрес у Скопљу 1963.

С Википедије, слободне енциклопедије
Земљотрес у Скопљу 1963.
Земљотрес у Скопљу 1963. на карти Југославије
Земљотрес у Скопљу 1963.
Датум26. јул 1963.
Магнитуда6.1 Mw
Дубина6 км[1]
Епицентар42° 06′ С; 21° 24′ И / 42.10° С; 21.40° И / 42.10; 21.40[1][2]
Погођена подручјаСР Македонија, СФРЈ
Жртве1.000-1.100 погинулих[1][3]
Остали:
  • 3.000-3.330 повређених[1][3]
  • 120.000-200.000 остало без дома[4][3]
  • 75-80% града уништено[4][5]

Земљотрес у Скопљу 1963. (мкд. Скопски земјотрес 1963), земљотрес моментне магнитуде 6,1 који се догодио у Скопљу, СР Македонија (данас Северна Македонија) тада делу СФР Југославије 26. јула 1963. у којем је преко 1.000 људи погинуло, више од 3.000 повређено, а између 120.000 и 200.000 остало без властитог дома. У потресу је уништено између 75 и 80 посто града.

Чињенице

[уреди | уреди извор]

Потрес који је на лествици магнитуде момента мерио 6,1[1] (еквивалентно 6,9 на Рихтеровој скали)[5][4] збио се 26. јула 1963. у 4.17 сати према УТЦ[2] (5.17 према локалном времену)[4][3] у Скопљу, Социјалистичка Република Македонија, тада делу СФР Југославије (данас Северна Македонија). Подрхтавање је трајало 20 секунди[4][5] и осетило се дуж већине долине реке Вардар.[5]

Вест је из Скопља у Београд пренео у рано јутро 26. јула 1963. дописник „Политике“ Јован Поповски, а одатле су вест преузеле друге агенције. Тим поводом Политика је штампала прво ванредно издање свог часописа после Другог светског рата.[6]

Последице

[уреди | уреди извор]

Након неколико дана од земљотреса 35 држава затражило је од Генералне скупштине Уједињених нација да уврсти помоћ за Скопље на попис својих агенда. Помоћ у облику новца, медицинских, инжењерских и грађевинских тимова и намирница понудило је 78 држава.[3]

Општи списак срушених зграда

[уреди | уреди извор]

Јавне зграде које су потпуно срушене или напола оштећене, на подручју Општине Центар:.[7]

  • Стара железничка станица;
  • Официрски дом;
  • Народно позориште;
  • Дом Југословенске народне армије;
  • Саобраћајна пошта бр. 2;
  • Зграда главне поште, телефонска централа;
  • Дом културе „Кочо Рацин“;
  • Зграда општине "Идадија"
  • Зграда Универзитета у Скопљу у којој су били Филозофски, Правни и Економски факултет;
  • Зграда републичких секретаријата;
  • Хотел „Македонија“ (хотел је био пун гостију, међу њима много странаца – Бугара, Белгијанаца, Француза, Американаца итд. Веома мали део жртава извучен је жив);
  • Хотел "Скопље";
  • Зграда Спољнотрговинских предузећа;
  • Пословно-стамбена зграда Југобанке и Народне банке;
  • Студио Радио-телевизије Скопље;
  • Две пословно стамбене петоспратнице наспрам Железничке станице;
  • Блок четвороспратних стамбених зграда на Тргу Слободе;
  • "Инжењерска зграда";
  • Зграда која се налазила на углу ул. Осма ударна бригада бр. 16 и ул. Наума Наумовског бр. 7;
  • Стамбене зграде у Ул. Васила Главинова бр. 22 и 36, бул. ЈНА бр. 32 и 36, ул. Ђуро Ђаковић бр. 19, Ул. Карла Маркса бр. 41, Ул. 29. новембар бр. 16, итд.
  • Објекат бр. 13 у насељу Карпош;
  • Зграда у ул. Водњанска бр. 40 наспрам Клиничког центра у Скопљу;
  • Хотел за самце грађевинског предузећа "Бетон", у индустријском делу града на левој страни Вардара (погинуло 11 радника, већина на терену);

После земљотреса

[уреди | уреди извор]
Југословенска делегација на челу са Јосип Броз Тито, у улици Иво Лола Рибар.

Председник СФРЈ Јосип Броз Тито је одмах после земљотреса изјавио:

Скопље је доживело невиђену катастрофу, али ми ћемо поновно изградити Скопље. Постаће понос и симбол братства и јединства, југословенске и светске солидарности.

Ове речи (слова) су направљене од стиропора и окачене на старој железничкој станици као спомен-обележје у изградњи после земљотреса. Поруку је 2000. године уклонио тадашњи директор Музеја уз образложење да слова би била замењена новима, а зид реконструисан. Али до данас то није учињено.[8]

Убрзо је град почео да се гради по нацртима Кензо Танге и Адолфа Циборовског. Стара железничка станица је данас Музеј града Скопља и симбол је земљотреса. Сат станице је заувек заустављен у кобних 5:17 ујутру.

Једна од првих мера градских власти била је организована евакуација скопске деце широм Македоније и СФР Југославије. Како би евакуација била организованија, при Градској скупштини је формирано Одељење за народну одбрану, које је било дмештено на игралишту ФК Работнички, а евакуацијом су обухваћени неактивни становници: жене, стари и немоћни, инвалиди и сва деца до 15 година старости . Након земљотреса евакуисано је укупно 105.000 људи, од чега око 30.000 деце.[9] Део евакуисаних (63.200 људи) отишао је код родбине и пријатеља у унутрашњост Македоније, а 41.743 је распоређено у друге југословенске републике. Тако је Скопље у данима после земљотреса постало град без деце.

Око 44.000 људи евакуисано је широм градова Србије, и то: Београд, Ниш, Лесковац, Крагујевац, Краљево, Смедерево, Сремска Митровица, Шабац, Канижа, Боговађа, Пионирски Град и друга мања места. Општа окружна болница у Скопљу је премештена у Врање, а биле су кориштене и Нервна клиника, венерологија, гинекологија и оториноларингологија у Нишу. На Косово и Метохију евакуисани су пацијенти у Интерној болници у Приштини.[10]

У Словенији из Скопља је евакуисано 2.875 деце, на местима као што су: Солкан, дом Ивана Цанкара у Љубљани, Изола, Постојна и Дебели Ртич код Копра. Око 11.000 евакуисаних је било смештено широм Босне и Херцеговине, у објектима у Сарајеву, Бихаћу, Бања Луци, Илиџи и другде. Црвени крст Црне Горе је обезбедио смештај за око 1.171 особу. Велики број деце смештен је на Црногорском приморју, као и у Титоград, Цетиње, Никшић, Бар, Рисан, Иванград, [ [Жабљак]] и друга места.

За Хрватску отишло 3.136 евакуисане деце: Ријека, Сплит, Осијек, Преко код Задра, Водице код Шибеника, Женски дом у Карловац, Српске Моравице, Цриквеница, Загреб, а на хрватском приморју отказани су туристички аранжмани гостима како би примила скопска деца.[11]


Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Сеисмиц Гроунд Мотион Естиматес фор тхе М6.1 еартхqуаке оф Јулy 26, 1963 ат Скопје, Републиц оф Мацедониа Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (11. април 2008) Одјел за геознаности Свеучилишта у Трсту, Трст, Италија
  2. ^ а б 1963 Скопје (Мацедониа) Еартхqуаке СеисмоАрцхивес, Инцорпоратед Ресеарцх Институтионс фор Сеисмологy
  3. ^ а б в г д Маркинг тхе 44тх анниверсарy оф тхе цатастропхиц 1963 Скопје еартхqуаке Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. септембар 2007) МРТ, четвртак, 26. српња 2007.
  4. ^ а б в г д Тхе 1963 еартхqуаке ин Скопје Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. мај 2008) Ин Yоур Поцкет Цитy Гуидес
  5. ^ а б в г Он Тхис Даy: 26 Јулy; 1963: Тхоусандс киллед ин Yугослав еартхqуаке ББЦ
  6. ^ Рођендан заборављеног хероја историје „Политике“ („Политика“, 29. септембар 2010), Приступљено 4. 5. 2013.
  7. ^ „Скопје, Катастрофа што го возбуди целиот свет“, Јован Пешиќ, Народна задруга (Панде Ташковски), 1963 г., Скопје
  8. ^ Вести на новатв.мк
  9. ^ Група аутора: „Збогом Скопље, збогом нашем вољеном граду“, Издавач, Скопље, 2016, стр. 48
  10. ^ Група аутора: „Збогом Скопље, збогом наш вољени граде“, Издавач, Скопље, 2016, стр. 70-71
  11. ^ Група аутора: „Збогом Скопље, збогом нашем вољеном граду“, Издавач, Скопље, 2016, стр. 75

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]