Земљотрес у Скопљу 1963.

Земљотрес у Скопљу 1963.
Датум	26. јул 1963.
Магнитуда	6.1 Mw
Дубина	6 км
Епицентар	42° 06′ С; 21° 24′ И / 42.10° С; 21.40° И
Погођена подручја	СР Македонија, СФРЈ
Жртве	1.000-1.100 погинулих; Остали: 3.000-3.330 повређених; 120.000-200.000 остало без дома; 75-80% града уништено;

Земљотрес у Скопљу 1963. (мкд. Скопски земјотрес 1963), земљотрес моментне магнитуде 6,1 који се догодио у Скопљу, СР Македонија (данас Северна Македонија) тада делу СФР Југославије 26. јула 1963. у којем је преко 1.000 људи погинуло, више од 3.000 повређено, а између 120.000 и 200.000 остало без властитог дома. У потресу је уништено између 75 и 80 посто града.

Чињенице

Потрес који је на лествици магнитуде момента мерио 6,1^[1] (еквивалентно 6,9 на Рихтеровој скали)^[5]^[4] збио се 26. јула 1963. у 4.17 сати према УТЦ^[2] (5.17 према локалном времену)^[4]^[3] у Скопљу, Социјалистичка Република Македонија, тада делу СФР Југославије (данас Северна Македонија). Подрхтавање је трајало 20 секунди^[4]^[5] и осетило се дуж већине долине реке Вардар.^[5]

Вест је из Скопља у Београд пренео у рано јутро 26. јула 1963. дописник „Политике“ Јован Поповски, а одатле су вест преузеле друге агенције. Тим поводом Политика је штампала прво ванредно издање свог часописа после Другог светског рата.^[6]

Последице

Након неколико дана од земљотреса 35 држава затражило је од Генералне скупштине Уједињених нација да уврсти помоћ за Скопље на попис својих агенда. Помоћ у облику новца, медицинских, инжењерских и грађевинских тимова и намирница понудило је 78 држава.^[3]

Општи списак срушених зграда

Јавне зграде које су потпуно срушене или напола оштећене, на подручју Општине Центар:.^[7]

Стара железничка станица;
Официрски дом;
Народно позориште;
Дом Југословенске народне армије;
Саобраћајна пошта бр. 2;
Зграда главне поште, телефонска централа;
Дом културе „Кочо Рацин“;
Зграда општине "Идадија"
Зграда Универзитета у Скопљу у којој су били Филозофски, Правни и Економски факултет;
Зграда републичких секретаријата;
Хотел „Македонија“ (хотел је био пун гостију, међу њима много странаца – Бугара, Белгијанаца, Француза, Американаца итд. Веома мали део жртава извучен је жив);
Хотел "Скопље";
Зграда Спољнотрговинских предузећа;
Пословно-стамбена зграда Југобанке и Народне банке;
Студио Радио-телевизије Скопље;
Две пословно стамбене петоспратнице наспрам Железничке станице;
Блок четвороспратних стамбених зграда на Тргу Слободе;
"Инжењерска зграда";
Зграда која се налазила на углу ул. Осма ударна бригада бр. 16 и ул. Наума Наумовског бр. 7;
Стамбене зграде у Ул. Васила Главинова бр. 22 и 36, бул. ЈНА бр. 32 и 36, ул. Ђуро Ђаковић бр. 19, Ул. Карла Маркса бр. 41, Ул. 29. новембар бр. 16, итд.
Објекат бр. 13 у насељу Карпош;
Зграда у ул. Водњанска бр. 40 наспрам Клиничког центра у Скопљу;
Хотел за самце грађевинског предузећа "Бетон", у индустријском делу града на левој страни Вардара (погинуло 11 радника, већина на терену);

После земљотреса

Председник СФРЈ Јосип Броз Тито је одмах после земљотреса изјавио:

Скопље је доживело невиђену катастрофу, али ми ћемо поновно изградити Скопље. Постаће понос и симбол братства и јединства, југословенске и светске солидарности.

Ове речи (слова) су направљене од стиропора и окачене на старој железничкој станици као спомен-обележје у изградњи после земљотреса. Поруку је 2000. године уклонио тадашњи директор Музеја уз образложење да слова би била замењена новима, а зид реконструисан. Али до данас то није учињено.^[8]

Убрзо је град почео да се гради по нацртима Кензо Танге и Адолфа Циборовског. Стара железничка станица је данас Музеј града Скопља и симбол је земљотреса. Сат станице је заувек заустављен у кобних 5:17 ујутру.

Једна од првих мера градских власти била је организована евакуација скопске деце широм Македоније и СФР Југославије. Како би евакуација била организованија, при Градској скупштини је формирано Одељење за народну одбрану, које је било дмештено на игралишту ФК Работнички, а евакуацијом су обухваћени неактивни становници: жене, стари и немоћни, инвалиди и сва деца до 15 година старости . Након земљотреса евакуисано је укупно 105.000 људи, од чега око 30.000 деце.^[9] Део евакуисаних (63.200 људи) отишао је код родбине и пријатеља у унутрашњост Македоније, а 41.743 је распоређено у друге југословенске републике. Тако је Скопље у данима после земљотреса постало град без деце.

Око 44.000 људи евакуисано је широм градова Србије, и то: Београд, Ниш, Лесковац, Крагујевац, Краљево, Смедерево, Сремска Митровица, Шабац, Канижа, Боговађа, Пионирски Град и друга мања места. Општа окружна болница у Скопљу је премештена у Врање, а биле су кориштене и Нервна клиника, венерологија, гинекологија и оториноларингологија у Нишу. На Косово и Метохију евакуисани су пацијенти у Интерној болници у Приштини.^[10]

У Словенији из Скопља је евакуисано 2.875 деце, на местима као што су: Солкан, дом Ивана Цанкара у Љубљани, Изола, Постојна и Дебели Ртич код Копра. Око 11.000 евакуисаних је било смештено широм Босне и Херцеговине, у објектима у Сарајеву, Бихаћу, Бања Луци, Илиџи и другде. Црвени крст Црне Горе је обезбедио смештај за око 1.171 особу. Велики број деце смештен је на Црногорском приморју, као и у Титоград, Цетиње, Никшић, Бар, Рисан, Иванград, [ [Жабљак]] и друга места.

За Хрватску отишло 3.136 евакуисане деце: Ријека, Сплит, Осијек, Преко код Задра, Водице код Шибеника, Женски дом у Карловац, Српске Моравице, Цриквеница, Загреб, а на хрватском приморју отказани су туристички аранжмани гостима како би примила скопска деца.^[11]

Галерија

Прва акција: спасавање преживелих
Чланови 8. евакуацијске болнице Америчке војске у Скопљу, након потреса из 1963. Јединица је упућена на мјесто катастрофе ради пружања медицинске помоћи жртвама
Омладинска радничка бригада која је учествовала у изградњи Скопља, 1963/1964. године
Симбол потреса: Стара железничка станица у Скопљу. Сат је стао 26. јула 1963. у 5.17 сати. Данас зграду користи Музеј града Скопља.
Средства за нова насеља у Скопљу донирали су САД, УК, Западна Немачка, Мексико, скандинавске земље, Швајцарска, ЧССР, Пољска, Светско веће цркава итд.
Добротворни концерт Хенрика Шеринга за жртве земљотреса у Скопљу одржан 26. новембра 1963. у Ремсу (Француска).
Новински исечци: Помоћ грађанима Скопља из Розендала (Холандија) 8. августа 1963.
Евакуације деце
Евакуација породица
Евакуација домаћинстава