Земљотрес у Скопљу 1963.
Датум | 26. јул 1963. |
---|---|
Магнитуда | 6.1 Mw |
Дубина | 6 км[1] |
Епицентар | 42° 06′ С; 21° 24′ И / 42.10° С; 21.40° И[1][2] |
Погођена подручја | СР Македонија, СФРЈ |
Жртве | 1.000-1.100 погинулих[1][3] Остали: |
Земљотрес у Скопљу 1963. (мкд. Скопски земјотрес 1963), земљотрес моментне магнитуде 6,1 који се догодио у Скопљу, СР Македонија (данас Северна Македонија) тада делу СФР Југославије 26. јула 1963. у којем је преко 1.000 људи погинуло, више од 3.000 повређено, а између 120.000 и 200.000 остало без властитог дома. У потресу је уништено између 75 и 80 посто града.
Чињенице
[уреди | уреди извор]Потрес који је на лествици магнитуде момента мерио 6,1[1] (еквивалентно 6,9 на Рихтеровој скали)[5][4] збио се 26. јула 1963. у 4.17 сати према УТЦ[2] (5.17 према локалном времену)[4][3] у Скопљу, Социјалистичка Република Македонија, тада делу СФР Југославије (данас Северна Македонија). Подрхтавање је трајало 20 секунди[4][5] и осетило се дуж већине долине реке Вардар.[5]
Вест је из Скопља у Београд пренео у рано јутро 26. јула 1963. дописник „Политике“ Јован Поповски, а одатле су вест преузеле друге агенције. Тим поводом Политика је штампала прво ванредно издање свог часописа после Другог светског рата.[6]
Последице
[уреди | уреди извор]Након неколико дана од земљотреса 35 држава затражило је од Генералне скупштине Уједињених нација да уврсти помоћ за Скопље на попис својих агенда. Помоћ у облику новца, медицинских, инжењерских и грађевинских тимова и намирница понудило је 78 држава.[3]
Општи списак срушених зграда
[уреди | уреди извор]Јавне зграде које су потпуно срушене или напола оштећене, на подручју Општине Центар:.[7]
- Стара железничка станица;
- Официрски дом;
- Народно позориште;
- Дом Југословенске народне армије;
- Саобраћајна пошта бр. 2;
- Зграда главне поште, телефонска централа;
- Дом културе „Кочо Рацин“;
- Зграда општине "Идадија"
- Зграда Универзитета у Скопљу у којој су били Филозофски, Правни и Економски факултет;
- Зграда републичких секретаријата;
- Хотел „Македонија“ (хотел је био пун гостију, међу њима много странаца – Бугара, Белгијанаца, Француза, Американаца итд. Веома мали део жртава извучен је жив);
- Хотел "Скопље";
- Зграда Спољнотрговинских предузећа;
- Пословно-стамбена зграда Југобанке и Народне банке;
- Студио Радио-телевизије Скопље;
- Две пословно стамбене петоспратнице наспрам Железничке станице;
- Блок четвороспратних стамбених зграда на Тргу Слободе;
- "Инжењерска зграда";
- Зграда која се налазила на углу ул. Осма ударна бригада бр. 16 и ул. Наума Наумовског бр. 7;
- Стамбене зграде у Ул. Васила Главинова бр. 22 и 36, бул. ЈНА бр. 32 и 36, ул. Ђуро Ђаковић бр. 19, Ул. Карла Маркса бр. 41, Ул. 29. новембар бр. 16, итд.
- Објекат бр. 13 у насељу Карпош;
- Зграда у ул. Водњанска бр. 40 наспрам Клиничког центра у Скопљу;
- Хотел за самце грађевинског предузећа "Бетон", у индустријском делу града на левој страни Вардара (погинуло 11 радника, већина на терену);
После земљотреса
[уреди | уреди извор]
Председник СФРЈ Јосип Броз Тито је одмах после земљотреса изјавио:
Скопље је доживело невиђену катастрофу, али ми ћемо поновно изградити Скопље. Постаће понос и симбол братства и јединства, југословенске и светске солидарности.
Ове речи (слова) су направљене од стиропора и окачене на старој железничкој станици као спомен-обележје у изградњи после земљотреса. Поруку је 2000. године уклонио тадашњи директор Музеја уз образложење да слова би била замењена новима, а зид реконструисан. Али до данас то није учињено.[8]
Убрзо је град почео да се гради по нацртима Кензо Танге и Адолфа Циборовског. Стара железничка станица је данас Музеј града Скопља и симбол је земљотреса. Сат станице је заувек заустављен у кобних 5:17 ујутру.
Једна од првих мера градских власти била је организована евакуација скопске деце широм Македоније и СФР Југославије. Како би евакуација била организованија, при Градској скупштини је формирано Одељење за народну одбрану, које је било дмештено на игралишту ФК Работнички, а евакуацијом су обухваћени неактивни становници: жене, стари и немоћни, инвалиди и сва деца до 15 година старости . Након земљотреса евакуисано је укупно 105.000 људи, од чега око 30.000 деце.[9] Део евакуисаних (63.200 људи) отишао је код родбине и пријатеља у унутрашњост Македоније, а 41.743 је распоређено у друге југословенске републике. Тако је Скопље у данима после земљотреса постало град без деце.
Око 44.000 људи евакуисано је широм градова Србије, и то: Београд, Ниш, Лесковац, Крагујевац, Краљево, Смедерево, Сремска Митровица, Шабац, Канижа, Боговађа, Пионирски Град и друга мања места. Општа окружна болница у Скопљу је премештена у Врање, а биле су кориштене и Нервна клиника, венерологија, гинекологија и оториноларингологија у Нишу. На Косово и Метохију евакуисани су пацијенти у Интерној болници у Приштини.[10]
У Словенији из Скопља је евакуисано 2.875 деце, на местима као што су: Солкан, дом Ивана Цанкара у Љубљани, Изола, Постојна и Дебели Ртич код Копра. Око 11.000 евакуисаних је било смештено широм Босне и Херцеговине, у објектима у Сарајеву, Бихаћу, Бања Луци, Илиџи и другде. Црвени крст Црне Горе је обезбедио смештај за око 1.171 особу. Велики број деце смештен је на Црногорском приморју, као и у Титоград, Цетиње, Никшић, Бар, Рисан, Иванград, [ [Жабљак]] и друга места.
За Хрватску отишло 3.136 евакуисане деце: Ријека, Сплит, Осијек, Преко код Задра, Водице код Шибеника, Женски дом у Карловац, Српске Моравице, Цриквеница, Загреб, а на хрватском приморју отказани су туристички аранжмани гостима како би примила скопска деца.[11]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Прва акција: спасавање преживелих
-
Чланови 8. евакуацијске болнице Америчке војске у Скопљу, након потреса из 1963. Јединица је упућена на мјесто катастрофе ради пружања медицинске помоћи жртвама
-
Омладинска радничка бригада која је учествовала у изградњи Скопља, 1963/1964. године
-
Симбол потреса: Стара железничка станица у Скопљу. Сат је стао 26. јула 1963. у 5.17 сати. Данас зграду користи Музеј града Скопља.
-
Средства за нова насеља у Скопљу донирали су САД, УК, Западна Немачка, Мексико, скандинавске земље, Швајцарска, ЧССР, Пољска, Светско веће цркава итд.
-
Добротворни концерт Хенрика Шеринга за жртве земљотреса у Скопљу одржан 26. новембра 1963. у Ремсу (Француска).
-
Евакуације деце
-
Евакуација породица
-
Евакуација домаћинстава
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Сеисмиц Гроунд Мотион Естиматес фор тхе М6.1 еартхqуаке оф Јулy 26, 1963 ат Скопје, Републиц оф Мацедониа Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (11. април 2008) Одјел за геознаности Свеучилишта у Трсту, Трст, Италија
- ^ а б 1963 Скопје (Мацедониа) Еартхqуаке СеисмоАрцхивес, Инцорпоратед Ресеарцх Институтионс фор Сеисмологy
- ^ а б в г д Маркинг тхе 44тх анниверсарy оф тхе цатастропхиц 1963 Скопје еартхqуаке Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. септембар 2007) МРТ, четвртак, 26. српња 2007.
- ^ а б в г д Тхе 1963 еартхqуаке ин Скопје Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. мај 2008) Ин Yоур Поцкет Цитy Гуидес
- ^ а б в г Он Тхис Даy: 26 Јулy; 1963: Тхоусандс киллед ин Yугослав еартхqуаке ББЦ
- ^ Рођендан заборављеног хероја историје „Политике“ („Политика“, 29. септембар 2010), Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ „Скопје, Катастрофа што го возбуди целиот свет“, Јован Пешиќ, Народна задруга (Панде Ташковски), 1963 г., Скопје
- ^ Вести на новатв.мк
- ^ Група аутора: „Збогом Скопље, збогом нашем вољеном граду“, Издавач, Скопље, 2016, стр. 48
- ^ Група аутора: „Збогом Скопље, збогом наш вољени граде“, Издавач, Скопље, 2016, стр. 70-71
- ^ Група аутора: „Збогом Скопље, збогом нашем вољеном граду“, Издавач, Скопље, 2016, стр. 75